Историјат Синдиката ЕПС-a
Историјат Синдиката
Електропривреда Србије је током 90-их година прошлог века стоички издржала санкције међународне заједнице. Синдикат радника Електропривреде Србије успостављен је на Оснивачкој скупштини Синдиката одржаној 29.01.1992. године, са циљем да заштити права и интересе радника, односно да одбрани економске и социјалне интересе запослених, у тешким друштвено-социјалним околностима. И поред тога што је током година санкција био онемогућен увоз опреме, резервних делова и репроматеријала, ЕПС је успевао да обезбеди континуирано и стабилно снабдевање електичном енергијом. Било је рестрикција, из суседних електропривредних компанија електрична енергија је добијана као помоћ у такозваним „хаваријским позајмицама”. Ту су посебну умешност и стручност показали диспечери ЕПС-а.
Већ у априлу 1992. године Синдикат доноси одлуку о ступању у штрајк који је успешно завршен потписивањем протокола са Владом Републике Србије и пословодством тадашњег ЈП ЕПС. Због кршења истог протокола, Синдикат већ следеће године у пролеће најављује нови штрајк, чији су захтеви, овог пута, испштовани. Даље актвности Синдиката везане су за успостављање перманентне економске стабилизације, а у наредне четири године Синдикат се бави и питањима потписивања колективног уговора, рада и саме организације Синдиката.
Најтежи ударац постројењима за производњу електричне енергије и угља, за пренос и дистрибуцију струје привреди и грађанима уследио је током НАТО агресије 1999. године. Тада су бомбардоване и електране и преносни капацитети, што је у условима рада српског електроенергетског система у такозваном „острвском раду” умногоме отежавало запосленима у ЕПС-у да сачувају целокупни систем од распада. Погођени НАТО бомбама из система су испали сви блокови у Термолектрани Никола Тесла А у Обреновцу. Био је онеспособљен и преносни систем из ТЕ, али су запослени нити такозваних „графитних бомби” успели да „очисте” брезовим метлама и блокови су врло брзо враћени на мрежу. И у Синдикату ЕПС-а проглашено је ратно стање, а остаће забележен податак да је, у том периоду, протерано више од 5.000 радника из електропривредних компанија са Косова и Метохије.
Током 2000-те године политичка криза у земљи је постала заоштрена, да би кулминирала после покушаја тадашње актуелне власти да у септембру 2000-те године, фалсификује резултате избора. У бурним догађањима која су уследила, Синдикат организује штрајк у Колубари који је отпочео 29. септембра и трајао до 05. октобра, са основним захтевом признавања изборних резултата, односно изборне воље грађана. У овој друштвено политичкој епизоди постало је јасно колика је снага и утицај Синдиката ЕПС-а. Одлучност радника у Колубари била је преломна тачка која је одредила судбину тадашњег режима. Да није било тог штрајка и те врсте истрајности и тако жестоког клина који је забоден у тај режим питање је да ли би уопште дошло до тако брзе крајње промене и нестајања система који је давно пре тога почео да се урушава.
У наредним годинама Синдикат радника ЕПС-а почиње активно да сарађује са Међународним синдикалним организацијама (ICEM, PSI, EMCEF и др), бори за Закон о енергетици, Закон о раду. Тражећи да се испоштује Споразум о штрајкачким захтевима из јула 2003. године и закључивање Анекса посебног колективног уговора за ЈП ЕПС чл. 87 – обезбеђивање социјалног програма за запослене у ЈП ЕПС-у и потписивања појединачних КУ делатности; за обезбеђење радно-социјалног статуса радника (око 7.000 запоселних) са Косова и Метохије.
2003. године Синдикат радника ЕПС улази у КСС (Конфедерацију слободних синдиката) коју чине синдикати јавних предузећа у Србији. Година 2004. година синдикална година остаће упамћена по „врелом лету“, штрајку запослених у дистрибуцијама, по новим одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, по новом Закону о енергетици и на брзину донетој енергетској стратегији. Уместо да је прво усвојена енергетска стратегија, па тек онда Закон који ће је имплементирати у пракси, спроведено је обрнуто. Тиме, нова Влада проблеме у Електропривреди решава „од репа“, са циљем да се разбије електропривреда и енергетски систем. Закон о енергетици ни једном речју не помиње Косово и Метохију, 8.000 радника са косовских електрана и 15 милијарди тона залихе угља.
2005. године из ЈП ЕПС издвојена је делатност преноса електричне енергије и формирана су два самостална јавна предузећа: „Електропривреда Србије“ и „Електромрежа Србије“, а 2020. године из ЈП ЕПС издвојена је и „Електродистрибуција Србије“ (ЕДС) која од тада послује као самостално предузеће у власништву Владе Србије чиме се формира и самостални Синдикат радника Електродистрибуције Србије. Око 8.500 запослених и чланова Синдиката ЕПС издвојено је из организације.
Уследиле су велике промене и у самом руководству Синдиката ЕПС. Наиме, на седници Главног одбора Синдиката радника ЕПС-а у Термоелектрани „Никола Тесла А“, у Обреновцу, једногласно је смењен Милан Ђорђевић, дугогодишњи председник Синдиката радника ЕПС-а, а за новог председника тада је изабран Радосав Крсмановић из Синдикалне организације ЕПС „Колубара“ Лазаревац. Уследио је покушај дестабилизације и урушавања Синдиката, како од стране спољних, а још више унутрашњих фактора, али је организација одолела и успешно одолева свим ударима. Нови курс у синдикалној политици потврдили су и избори који су спроведени у децембру 2022. године у којој су доминантну победу однели лидери синдикалних организација „под капом“ новог руководства синдиката.
Синдикат радника Електропривреде Србије данас води и њиме председава Бранко Крсмановић који је на то место изабран уочи преласка ЈП ЕПС у затворено акционарско друштво које се догодило на седници Надзорног одбора 13. априла 2023. године.
Синдикат ЕПС-а, као и сам ЕПС АД, тренутно функционише у турбулентним и изазовним околностима, а руководство организације улаже све напоре у правцу проактивног, промишљеног и паметног деловања активно пратећи и анализирајући на који начин и према чему се окреће енергетски курс државе, као и које циљеве и стратегије поставља пословодство ЕПС АД.
Партнерски и дипломатски, када год је то могуће, сарађује са свим релевантним субјектима чији је интерес очување и проширење ресурса компаније, са акцентом на јединство и државно власништво ЕПС АД, као и континуирано унапређење положаја запослених. За радничка права бори свим синдикалним средствима – од преговора са Владом Републике Србије, министарствима, пословодством и мирног решавања спорова, до штрајка.
Репрезентативност, бројност, друштвено-социјални утицај, снага, али и политичка независност Синдикату ЕПС даје право на слободу говора и деловања. Синдикат ЕПС не полаже рачуне никоме, осим свом чланству.
Императив рада је неговање друштвено одговорне димензије деловања за опште добро, уз континуирану комуникацију руководства Синдиката са чланством, као и доступност свих расположивих ресурса организације како раднику, тако, по потреби и у интересу чланства, и широј јавности.