Потпис министарке Ђедовић до 6. августа или штрајк

Потпис министарке Ђедовић до 6. августа или штрајк

Колективни уговор је гарант права радника, а синдикат гарант очувања целовитости ЕПС-а

Синдикат радника Електропривреде Србије упутио је 29.07.2024. године на адресу Министарства рударства и енергетике (Обавештење Ђедовић) једнострано потписан, а обострано усаглашен нови Посебни колективни уговор са назнаком да, уколико исти не буде верификован и са стране министарке Дубравке Ђедовић Хандановић најкасније до 06.08.2024. године, радници већ следећег дана ступају у једночасовни штрајк упозорења који ће даље, у складу са Законом, прерасти у генерални штрајк до испуњења захтева Синдиката. (обавештење за запослене)

„О овом кораку обавестили смо све запослене у ЕПС, штрајкачки одбор је дефинисао алгоритам штрајкачких активности, радимо брзо, тимски и ефикасно. Приморани смо на радикалне мере – шест месеци чинимо све напоре и пружамо руку држави у циљу потписивања овог акта који је од круцијалне важности не само за запослене, већ и за ЕПС у целини. Са њихове стране добијамо низ усмених обећања, али ништа више од тога. Сада им поручујемо да нам је време свима истекло – забринутим радницима су потребна конкретна чињења и резултати, а Синдикат ЕПС-а неће дозволити да запослени буду и један дан без ПКУ. Колективни уговор је гарант остварених права, а Синдикат је вишедеценијски чувар истих. Још важније – Синдикат је чувар ЕПС-а.“ – истиче Бранко Крсмановић, председник Синдиката радника ЕПС-а.

Коментаришући двогодишњи раскол у Синдикату ЕПС-а који је ову, доскора најбројнију и најјачу синдикану организацију не само у земљи већ и на нивоу Балкана поделио у два супротстављена табора и дубоко компромитовао, Крсмановић оцењује као игру највиших интереса и политике у којој је примењена максима „завади па владај“.  Намеће се сумња да је крајњи циљ да се Синдикат ЕПС-а сахрани и да се добро намире они који су му копали гроб, а све у циљу да се организација, која је брана штетним трансформацијама и променама у компанији, потпуно анулира.

Последице ове кризе огледају се, пре свега, у немогућности коришћења рачуна централног Фонда солидарности који је блокиран од стране Банке Поштанске Штедионице на иницијативу Милана Ђорђевића, а који служи за лечење радника и чланова њиховох породица од тешких и најтежих болести. Новим Kолективним уговором овај фонд требало би да пређе у руке послодавца, а Крсмановић тај уступак коментарише на следећи начин „Прво, у питању су животи људи и ту нема компромиса, лечење радника је приоритет свих приоритета и у том смислу пристајемо на сваки вид договора само да би тај рачун почео да служи својој сврси. Друго, рачун Централног Фонда солидарности прелази у руке послодавца на одређени период, дакле, то је орочено до истека важења уговора. И треће, сва остала права радника била би унапређена и проширена новим уговором.“

Порука Синдиката радника ЕПС-а је да не пристају ни на шта мање од новог Kолективног уговора. На ресорном министарству је да повуче завршни потез и тиме спречи најављени штрајк који би био погубан за државу која грца под притисцима најновијих дешавања везаних за протесте против Рио Tинта који се одржавају широм земље. Још једно жариште усијало би до крајњих граница ионако врело лето у Србији.